13. septembar / 09-16 časova / Privredna Komora Srbije / Resavska 15 / Beograd
Prvi dan dvodnevne konferencije DANI DOBRE PRAKSE u okviru #WGBW2022, održan u Privrednoj Komori Srbije koja je ustupanjem prostora preuzela ulogu domaćina i na taj način podržala konferenciju.
U ime organizatora Konferenciju je otvorio predsednik Bojan Bogdanović, koji je u uvodnom obraćanju istakao ulogu SrbGBC kao krovne organizacije koja na nacionalnom nivou promoviše zelenu gradnju. Ispred PKS obratio se g. Siniša Mitrović koji je temu cirkularne ekonomije izdvojio kao jednu od ključnih kojom ćemo se u sektoru baviti, pozivajući se i na krovni zakon o rehabilitaciji otpada.
Prvi dan konferencije otvorio je mnogobrojne teme i pitanja za sve koji zelenu gradnju smatraju bitnom; za one koji su bili prisutni u sali, ali i one koji su prisustvovali putem zoom platforme.
Tokom pet panela, sukcesivan razgovor sa 30 učesnika panela uspeo je da odgovori na glavno pitanje ove konferencije: „Kako kreiramo dobru praksu“, ali i da pokrene mnoštvo drugih pitanja koja će omogućiti da ideja zelene gradnje može još adekvatnije da se primeni u praksi.
Uz mnogo dijaloga, predstavljanja iskustava, tumačenja određenih pravila/zakona, predstavljanja po prvi put uključenih zelenih aspekata u programu konkursa za objekat javne namene, preko uvida u inovativna studentska međunarodno priznata konkursna rešenja, možemo reći da su se svi prisutni složili da su zelena gradnja i održivost u građevinskom sektoru nova norma, bez koje nikako ne možemo da zamišljamo budućnost ovog sektora.
Sažetak prvog dana održanih panela
Održivi razvoj je sveobuhvatan termin, smatra se da je to razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ali na takav način da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe. Zelena gradnja, kao neizostavni i neophodni deo održivog razvoja u polju građevinarstva, te buduće potrebe ne vidi samo kao raznovrsne ekološke materijale i obnovljive izvore energije, već se takođe fokusira i na sve ono što sledi nakon izgrađenog objekta u periodu upotrebe.
U ovom sažetku izdvojili smo ono što vidimo kao suštinu, kroz citate koje su učesnici panela prvog dana konferencije izneli:
Zelenilo i biodiverzitet u planiranju: objekat – parcela – blok – grad
U svakodnevnom životu, sklad izgrađene sredine je podjednako bitan koliko i kvalitet izgradnje iste; počev od benefita za zajednicu i pojedinca koji se mogu dobiti planskim definisanjem pravih uslova, preko postizanja neophodne rezilijentnosti uvodeći u planiranju parametre koji tome vode.
Kada pomislimo na grad – izgrađenu sredinu – neminovno je pomisliti na urbanizam, urbanu strukturu, dizajn i sve što nisu sami objekti. Tu su ulice, trgovi, javni prostori, parkovi, zelena infrastruktura i mnogi drugi, kolektivno u koraku sa planovima održivog razvoja, oni mogu da stvore adekvatan spoljašnji prostor koji će štititi sve nas od raznih negativnih uticaja klimatskih promena.
„Cilj izrade PROJEKAT “ZELENA REGULATIVA BEOGRADA” je uspostavljanje pravila u procesu upravljanja sistemom zelenih površina Beograda, odnosno definisanje mera, normativa i pravila za očuvanje, planiranje, podizanje, uređenje i održavanje sistema zelenih površina Beograda.“ – Vesna Šabanović, Sekretarijat Grada Beograda
„U planu Budžetu Grada je izrada Strategije zelene infrastrukture grada Beograda, što nedvosmisleno ukazuje na pravac budućeg razvoja prestonice.“ – Ana Mitić Radulović, CEUS
„Da li ste znali da je u proteklih dvadeset godina Novi Beograd izgubio gotovo 20% prirodnog ili prirodi sličnog zemljišnog pokrivača?“ – dr Ivan simić, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Aspekti zelene gradnje na konkursima
Pored ideja i teorije koje kroz principe zelene gradnje kao sektor pružamo svim akterima (investitorima, planerima, projektantima, proizvođačima, izvođačima, onima koji upravljaju i održavaju objekte, pa i onima koji su zaduženi za kraj životnog ciklusa zgrade), jedna od ključnih stvari je da iste i motivišemo da ova ne tako nova tema može biti i zanimljiva i kreativna, na stranu što je izuzetno i neophodna. Arhitektonski i arhitektonsko urbanistički konkursi, kao ugledni primeri onoga što je novo i inovativno, bi trebali takođe da budu i ugledni primeri inkorporacije principa zelene gradnje.
Raspisivači konkursa novog objekta ETF i kampusa fakulteta su prepoznali važnost toga i pozvali Savet zelene gradnje Srbije da bude učesnik u izradi projektnog zadatka u polju održivosti i zelene gradnje, kao i da u procesu žiriranja iskaže svoje ocene dostavljenih rešenja po aspektima istih.
“Bilo je reči da li moramo nekako da pritisnemo investitore da sad oni hoće zelenu gradnju, ovde nije ništa upitno, dakle svi hoće da to bude najzeleniji, najbolji mogući objekat. Prvo zato što je edukativni, drugo zato što je javni, može i da bude primer kako koncepti zelene gradnje mogu biti integrisani na jednom objektu. Radna grupa Saveta je sastavila jednu listu želja na desetak strana šta bi to sve projektno rešenje trebalo da inkorporira, počev od maksimalnih zahteva za energetskom efikasnošću, najboljih sistema, iskorišćenje pasivnih mera, preko analize životnog ciklusa, sve do ugljeničnog otiska.“ – dr Bojana Zeković, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Predstavljanje implementiranih aspekata zelene gradnje u pobedničnom i drugonagrađenim rešenjima može da nas motiviše da sagledamo da aspekti zelene gradnje objekat mogu ne samo održivo, već i estetski i arhitektonski da poboljšaju. Jedan od neminovnih faktora prisustva ideje o zelenoj gradnji u konkursima jeste i veza između investicionog i planiranog.
„Nadamo se da će novi objekat podići i rekonstrukcije postojećih na isti nivo, kada su u pitanju energetska efikasnost i ostali aspekti zelene gradnje“ – Đorđe Mojović, WBIF, Rukovodilac konkursa
„Rešenje je tako koncipirano i dizajnirano da je u sledećim fazama ovog objekta moguće ostvariti kriterijume zelene gradnje tokom celog života – ciklusa ovog objekta.“ – Lazar Kuzmanov, 4 MIND, Prva nagrada
„Ime projekta je Eco-Tech Platforma, kao platforma za primenu i sprovođenje ekoloških aspekata…. Mislim da rezultati ovog konkursa ne bi bili takvi da nije bilo učešća Saveta zelene gradnje, i u pripremi raspisa projektnog zadatka i naravno u procesu žiriranja.“ – Milka Gnjato, Zabriskie, Druga ravnopravna nagrada
„Čim gradimo pod zemljom, meni je to već energetski efikasno…. Formirali smo zelenu bazu“ – Slaviša Kondić, Teking, Druga ravnopravna nagrada
Obnovljivi Izvori Energije – mogućnosti energetske uštede
Da se podsetimo onoga od čega smo krenuli, nije više samo u pitanju životna sredina, borba protiv klimatskih promena, sada je pitanje koliko će nam biti dostupno energije; koliko ćemo moći da je priuštimo, sigurnost njene isporuke i naravno kvaliteta vazduha. Iz ovog razloga holistički pristup za postizanje energetske efikasnosti je ključan; jednako je važno da krenemo sa promenama u građevinskom sektoru. Kao struka / sektor, ne smemo da dozvolimo da su samo gorući problemi prioritetni, jer da se o njima blagovremeno vodilo računa, na način na koji danas pričamo o zelenoj gradnji, oni ne bi bili gorući, ne smemo da čekamo 5, 10 ili 20 godina na rešenja za naše današnje probleme. Već da u hodu rešavamo poteškoće, a planiramo za 10, 20 i više godina unapred vodeći se predikcijom klime koja će tada biti i već danas projektovati u skladu sa njom, kao jedinim mogućim oblikom celokupne održivosti u građevinskom sektoru.
„Hoćemo da se zapitamo koja je uloga zgradarstva sada i zelene gradnje u OIE?… Godinama, obnovljivi izvori energije su percipirani samo kao pitanje onoga koji se bavi pitanjima klimatske promene. Više to nije tema za ministarstva, naučnike, zaljubljenike u ekologiju i za nas koji se bavimo zelenom gradnjom, to su teme od opšteg interesa.“ – Bojan Bogdanović, predsednik SrbGBC
„Mi imamo regulativu koja je najbolja u ovom regionu, a nemamo ni jedan projekat obnovljivog izvora energije sa investitorom, imamo par projekata gde međunarodne institucije finansiraju, ali što se tiče privatnog ulaganja tu vrlo slabo stojimo…. Postoji i jedno nerazumevanje šta su to obnovljivi izvori energije i zašto su potrebni kad već imamo postojeće.“ – Zoran Lakićević, državni sekretar, Ministarstvo Rudarstva i Energetike
„Obnovljivi izvori u zgradarstvu u Srbiji su ne samo prisutni nego su dominantni, nažalost u formi u kojoj mi možda ne bismo želeli da ih vidimo, u energetskim bilansima u sektoru domaćinstva obnovljivi izvori energije su dominantni ne samo za grejanje, nego od revizije energetskog bilansa iz 2021. godine. Dakle obnovljivi izvori energije imaju najveći ulog u potrošnji energije, veći čak i od električne energije. To je nažalost zato što je u domaćinstvima u Srbiji i zgradarstvu taj obnovljivi izvor energije drvo…. U zgradarstvu nije samo tranzicija sa fosilnih izvora energije na obnovljiva, nego i sa tradicionalnih na moderno korišćenje obnovljivih izvora energije, zato što je mnogo ekonomski i životno-sredinski efikasnije nego što je tradicionalno korišćenje OIE“ – Aleksandar Macura, RES Fondacija
„Garaža Obilićev venac je prva Park-Smart garaža u Evropi, i na neki način je lider zelene gradnje u Evropi… Samo u periodu od 2017.-2022. godine ušteda na godišnjem nivou je iznosila 25%.“ – Biljana Vlajić, JKP Parking servis
„Došli smo do toga da uštedu na dnevnom nivou omogućimo za nekih 30%, takođe korišćenjem aplikacija na telefonu možemo u svakom trenutku da pratimo kolika je proizvodnja energije i kolika je ušteda“ – Aleksandra Levnaić, Etnografski muzej
„10% ljudi na svetu je onih kojima je ultimativno stalo do zaštite životne sredine; od toga da ne zagađuju, do toga da u potpunosti ispoštuju prirodu“… „ Naša budućnost je u tome da berza prepozna rizik ne bavljenja održivošću i ekologijom“…“Stopa učenja mora biti veća od stope promena jer jedino tako se može preživeti“. – prof. dr Bojan Lalić, EnergyNet
Energija nam mora biti zelena jer od nje će zavisti budućnost poslovanja
„Što je veći sistem solarnog prikupljanja energije, to je kraći period isplativosti.“ – Nikola Petrović, Viessmann
Sertifikovani objekti i benefiti
Kako bi smo najlakše razumeli realistične načine implementacije aspekata zelene gradnje u izgradnji objekata i benefite koje takav postupak omogućava, treba se voditi dokazanim primerima dobre zelene prakse.
„Naši objekti su prvi sa WELL Helth – Safty sertifikatom u Srbiji… deo toga je i proces negovanja biodiverziteta, autohtonim i raznovrsnim biljem. Svi objekti su povezani sa BMS sistemom za kontrolu potrošnje energije. Tu imamo očitavanje potrošnje i vode i toplotne energije, odnosno rashod energije za čilere… U toku izgradnje se trudimo da koristimo materijale sa EPD sertifikatom i takođe proizvode sa velikim učešćem recikliranog materijala“ – Nataša Bugarinović, Balkans Real Estate – MPC Properties brend,
„Sa ugradnjom Aeratora na svim točećim mestima i sanitarne opreme u skladu sa LEED standardom u objektu ostvarena je i do 40% veća ušteda vode na godišnjem nivou“… „Sa 52 solarna panela na krovu objekta ukupne snage 160kW, od marta 2021. godine ostvarena je ušteda od 200000 KW, što je jako velika ušteda električne energije i imamo mogućnost da pratimo na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou“.- Milentije Andrejić, Kineski Kulturni Centar, China Shandong International Economic&Tehnical Cooperation Group Ltd. Ogranak Beograd
„ Na upravnoj zgradi koja je LEED Platinum sertifikovana, ušteda vode je skoro 63 % i to postižemo sakupljanjem kišnice koju kasnije koristimo u toaletima“… „Takođe na skladištu u Lapovu postavili smo 1 ha solarnih panela a sa operativnim radom smo krenuli 1. septembra a ideja nam je da ako sve administrativno završimo, da ih aktiviramo 1. oktobra, taman ćemo imati jedan mesec da možemo da poredimo bez a kakav je posle. Za centralno skladište jedan račun za struju nam je oko 3.6 miliona dinara, a ovde očekujemo oko 1.2 Mil dinara uštede na mesečnom nivou“… „ U planu da na svaku našu prodavnicu postavimo solarne panele“– Ana Petrović, Lidl
Dodela zahvalnica
2021. godine SrbGBC je otpočeo jednu novu tradiciju, dodelu ZAHVALNICA za zeleno sertifikovane objekte između dve svetske nedelje zelene gradnje (WGBW 2021-WGBW2022). Ovim gestom Savet podržava lidere koji, vodeći se aspektima zelene gradnje i postupajući prema smernicama na koje sertifikati ukazuju, dovode do toga da su njihovi objekti i zeleno potvrđeni i time zajedno sa nama rade na promociji zelene gradnje na našem tržištu. Na pitanje da li ova podrška Saveta ima uticaja – možemo odgovoriti samo sa činjenicom da je zeleno sertifikovanih objekata prošle godine, u ovo vreme, bilo oko 30, a da ih je sada 110. Nadamo se da će sa godinama dodela Zahvalnica i dalje rasti u broju, kao relevantna potvrda broju zelenih-održivih objekata u Srbiji.
„U jednoj teškoj globalnoj situaciji i energetskoj i ekonomskoj i političkoj, zelena gradnja u Srbiji napreduje 280%. Imamo donosioce odluka, ministarstva koji su uz nas i podržavaju ove zelene korake, fakultete, imamo ovaj Savet, samo treba da nastavimo da radimo, a uvek možemo i bolje i više“ – Bojan Bogdanović, predsednik Saveta zelene gradnje Srbije.
„Pre deset godina pričali smo o uštedi energije i uštedi vode a to se sada stvarno dešava. Ono što je aktuelno sada jeste Green Deal i Taxonomija koja iz toga proističe“… „Sertifikacija treba da se posmatra kao Risk Assement Tool – jer ćete dobiti objekat koji je mnogo rezistentniji na promene koje dolaze“ – Martin Elezović, član odbora direktora SrbGBC
„Ministarstvo građevinarstva kao i resorno ministarstvo energetike prepoznaje značaj teme zelene gradnje i u procesu je izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Predstavnici SrbGBC su pozvani da učestvuju, što je najavljeno još prošle godine. Ministarstvo je ove godine usvojio dugoročnu strategiju ulaganja u obnove Nacionalnog fonda zgrada do 2050.“ – Danica Uskoković, pomoćnica ministra MGSI.
Zahvalnice i mali znak pažnje koji je prati, biljke koja simbolizuje prosperitet i rast, protokolarno su predstavnicima zeleno sertifikovanih objekata uručili predsednik Saveta i Pomoćnica ministra pridajući dodatni značaj podrške zelenim objektima.
Kako je bilo na samom događaju ukratko i kroz fotografije, kao i na YouTube kanalu Saveta i medije koji su pratili događaj.
