Savet je, u sklopu svojih redovnih aktivnosti, uspešno organizovao događaj u kome je osim resornog Ministarstva građevinarstva učešće bilo zaoktuženo od strane svih aktera sertifikacije: direktno uključenih (Investitori / vlasnici, projektanti, sertifikatori) i onih koje sertifikacija neposredno uključuje (finasijski sector i sektor nekretnina).

Cilj je bio da se sagleda da li sertifikacija zgrada, kao dokaz primene standarda zelene gradnje, donosi promene na građevinskom tržitu Srbije i koje su.

Ovom prilikom zahvaljujemo se učesnicima okruglog stola, a posebno PKS koja Savet podržava u ovakvim organizacijama od opšteg interesa.

Izvršni direktor Saveta, Dragana Korica, najpre je auditorijum ukratko upoznala sa Savetom i njegovim radom; činjenicom da članovi znaju zašto je neprofitno i nezavisno delovanje Saveta dobro za uspešno poslovanje; kao i da oni dobro znaju da je graditi zeleno nepovratan i neminovan pravac, te se pozicioniraju kao lideri stavljajući na raspolaganju Savetu svoju stručnost.

Kao moderator, dala je uvod u temu pružajući osnovne informacije o sertifikaciji: da su Sertifikati alatke za ocenjivanje standarda zelene gradnje; da su kao i svi standardi dobrovoljni, osim ako se neka država ne opredeli da je uvede u regulativu (Breeam je neobavezan za privatni sektor, a u regulativi je kada je javni sektor u Britaniji u pitanju), ili se npr. konkretno ivestitor ne opredeli za neki, što onda postaje obavezujuće; da Savet kao nacionalni član WorldGBC ima neutralni stav u prepruci sertifikata; da globalno gledano sertifikata za zelenu gradnju ima mnogo, ali su kod nas prepoznati i do sada zastupljeni Leed i Breeam, uz statistički podatak da je u Srbiji trenutno sertifikovano 12 Leed i 1 Breeam objekat, ali i da su mnogi u procesu. Informisala je da 10 članica WorldGBC priprema novi oblik net zero sertifikata već u ovoj godini, jer je svet sve intenzivnije okrenut ka cilju nulte emisije CO2 u gradnji kao neminovnom koraku ka ograničenju rasta temperature (1.5 0C) kako bi se ublažile klimatske promene i navela primer LETI (London – grad nula emisije CO2 do 2050. godine).

Kroz diskusiju, učesnici su imali priliku da predstave svoju stranu u procesu sertifikacije, kao i da odgovore na pitanja moderatora koja su prisutnima približila ovaj sve prisutniji trend u Srbiji.

Diskusija je započeta sa sertifikatorima:

– Atrium Consulting, član Saveta / Martin Elezović (Executive Director, Procurator, BREEAM International Assessor and In Use Auditor, BREEAM Accredited Professional) predstavio je britanski Breeam sertifikat; faze i nivoe sertifikacije istog; kategorije koje se uzimaju za procenu i osnovne elemente bodovanja kao i kategorije ocena; trajnost sertifikacije koja je kod novih objekata neograničena (uzima se u razmatranje ceo životni ciklus), dok je kod postojećih na 3 godine. Dao je i statističke podatke o zastupljenosti; obrazložio motiv investitora za sertifikacijom i naveo da sve više internacionalnih kompanija imaju internu obavezu izveštaja održivog razvoja; naveo primer globalnog opredeljenja kompanije IKEA da svi njihovi novi objekti budu Breeam sertifikataovani u cilju podržavanja održivosti. Trenutno radi na Breeam sertifikaciji objekata Učće-Kula 2, BOP i verovatno će raditi za Sirius.

– Nenada Nenadić Tanasić, član Saveta, (Leed AP) dala je osnovne podatke za Leed američki sertifikat počev od punog imena (Leadership in Energy and Environmental Design); da je zastupljen u 165 zemalja sveta i trenutno globalno najprepoznatljiviji; klasifikaciju, ključne kategorije i šta im je cilj da postignu. Suštinski je prisutnima praktično razjasnila proceduru sertifikacije i 4 nivoa sertifikata, i napomenula da su investitori kod nas zainteresovani za Gold nivo; napomenula je i da je nova verzija zahtevnija; naglašava bitnost edukacije kako bi investitori znali šta je najvažnije za njihove objekte i u tom smislu vršili odabir; da su trenutno u procesu sertifikacije Kineski kulturni centar, Blok 41, Savograd. Mišljenja je da je novac pokretač i da investitor vidi veću cenu sertifikovane nekretnine što ga opredeljuje za isti.

Reč su potom dobili projektanti:

– DA (Dizajn i arhitektura) / Dragana Šeleda (vodeći projektant) istakla je da im se klijenti obraćaju sa zahtevima za sertifikaciju pri čemu angažuju konsultante, jer nisu dovoljno edukovani i ne znaju tačno šta traže niti mogu da očekuju; shodno tome kompanija nudi i tu uslugu, koja nije standardna i nije u sklopu integrisanog projektovanja. Nosioci ovog posla su najčešće arhitekte, a posao jeste zahtevan jer počinje sa konceptom i traje sve do kraja izvođenja da bi se zaključno s tim dobio sertifikat. Ovde je naravno reč o serifikatu koji se odnosi na New Construction.

– Arhi.pro, član Saveta / Risto Terzić (Zamenik šefa grupe za arhitektonsko projektovanje)informiše da i njima dolaze klijenti sa zahtevom za sertifikaciju, koji znaju benefite koji idu sa njom, svesni dodatnog ulaganja resursa (vremena i niovca) i za te potrebe kompanija angažuje eksterne licencirane sertifikatore; dobra arhitektonska praksa ih je već približila vrednostima koje Leed zastupa i u tom smislu nude rešenja u arhitektonskom delu, a složenije postaje kada su u pitanju mašinske instalacije koje inače nose i najveći broj bodova kod Leed sertifikacije; prate trendove i sve lakše dolaze do podataka (atesta i sl.)

finansijski sektor:

-IFC / Dragan Obrenović (Project Manager) dao je osnovne informacije o organizacijii (čine je 188 članica-država među kojima je i Srbija; da kao razvojna banka rade u zemljama u razvoju; fokusirani na privatni sektor, ali sarađuju i sa javnim-lokalne samouprave); o tome da nude dve vrste podrške: savetodavnu (razni programi podrške vladama u smislu regulatornih propisa koji bi regulisali sektor zelenih zgrada) i kreditnu (u ovom momentu velikih objekata zelene gradnje gde je uslov da je isti sertifikovan po jednom od priznatih sertifikata); pružio je podatke o specifičnoj vrsti finansiranja u klimatskom sektoru, gde su zelene zgrade posebno interesantne obzirom na pozitivan efekat koji imaju na te promene; statistiku sa zapada koja ukazuje da se osnovna investicija takvih zgrada povećava za 2 do 3%, da je renta istih veće za 5 do 8%, a da su u prodaji cene viša za 5 do 6%, što daje jasnu sliku isplativosti istih; ovaj tip zgrada je globalni trend, nažalost u Srbiji se najčešće u opredeljenju zadržava razmišljanje samo na nivou inicijalnog troška. Uputio je i u EDGE sertifikacioni program koji uslovljava da imate minimum 20% uštede u energiji i vodi u odnosu na referentni objekat (softver kreira karakteristike zavisno od države) i preporučio upoznavanje sa istim.

Investitori i vlasnici:

-Immorent Singidunum Erste Group, član Saveta / Slavko Bingulac (Procurator), na pitanje čime su motivisani da su se opredelili za sertifikaciju g. Bingulac je naveo dva razloga: obavezujući, jer je opredeljenje Erste Group sertifikacija u državama u kojima posluju (većinom poseduju Leed i Breeam sertifikate, osim objekta u Beču koji je DGNB sertifikovan) i to sada sprovode lokalno, a drugi razlog je što se na tenderu za izdavanje prostora pokazalo da je jedan od uslova velikih klijenata upravo sertifikovani prostor; prate i konkurenciju i trendove, a očekuju i benefite koji su im navedeni u okviru Breeam sertifikata za koji su se opredelili.

– MPC Properties / Nataša Bugarinović (Head of Techinical & Development) konstatovala je činjenicu da sertifikacija povećava trošak izgradnje, koji u zavisnosti od nivoa sertifikacije ide i do 10%, a da je na ivestitoru da utvrdi šta je za njega optimum (konsultant, projektant, izgradnja). Veoma je važna stručnost projektanta, koji uz instrukcije licenciranog konsultanta, mora da iznađe najoptimalnije tehničko rešenje i implementira ga u projekat. Ipak, investitor sagleda sve aspekte (i benefite) i nalazi razlog zašto je spreman za malo duži i inicijalno skuplji projekat. Kao kompanija koja ima iskustvo sa sertifikacijom ističe da je njihova strategija dugoročno razmišljanje, održivost na dugoročnom nivou, prate ponašanje objekta kroz čitav životni ciklus (standard zelene gradnje); njihovo pozitivno iskustvo se pokazao na Leed sertifikovanom objektu Navigator gde su ipunjeni očekivani benefiti (potrošnja energije dala je rezultat; struja, grejanje, hlađenje, voda i operativni troškovi su manji, a iznad svega zdravo radno okruženje koje zakupci prepoznaju).

Sektor nekretnina:

– CBRE / Boško Tomašević (Senior Director) u samom startu zaključuje da se sve svodi na komercijalizaciju i da je apsolutno tačno da raste broj zakupaca, pogotovu svetskih, koji traže prostore koji su sertifikovani (primer njihovog klijenta Microsoft, kome je to standard, pa ga očekuje i ovde). Da su i sami u trendu potkrepljuje činjenicom da je kompanija CBRE upravo takav prostor, u pomenutom objektu Navigator, izabrala za svoju centralu za jugoistočnu Evropu i potvrđuje da je to objekat sa najmanje troškova. Nagoveštava tendenciju da je malo projekata koji se planiraju u koje bi se krenulo bez uzimanja u obzir ovog aspekta (Pokrivenost Balkana), jer su projekti vezani za fondove a oni su navikli da je sasvim normalno da postoje takvi sertifikati. Takođe je činjenica da lokalne kompanije još nemaju tu svest i potvrdno odgovorio na pitanje da li se u tom slučaju postavljaju kao edukatori.

Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infreastrukture

– Pomoćnicu ministra gđa Jovanku Atanacković (potvrđenog učesnika) opravdano su zamenili gđa Tatjana Marinković Bogdanović, Savetnik za građevinske proizvode i g. Obrad Topić, Savetnik za energetsku efikasnost, Sektora za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost. G. Topić je rekao da su energetski pasoši oblik sertifikacije u energetskom delu, a da su ovde pominjani mnogo složeniji i sveobuhvatniji kada je reč o zelenoj gradnji; informisao da je u procesu izrda novih pravilnika o energetskoj efikasnosti; da radna grupa radi u saradnji sa GIZ-om i EBRD-iem, kao i da je u planu strategija energetske efikasnosti koju smo dužni po direktivi da u regultivi sprovedemo. Slaže se da treba još dosta poraditi na podizanju svesti i najavljuje izmenu koja će biti, a to je da će pored dosadašnje obavezne izrade energetskih pasoša oni sada biti i podložni kontroli, tj. proveravaće se. Prošlogodišnji zakon je proglasio energetsku efikasnost kao javni interes, a da je današnja tema korak više, ali i da radom jedni s drugima svakako možemo očekivati i pomake i rezultate.

Izvršni Saveta je pozdravila ovu zainteresovanost ministarstva i shvatila kao poziv na saradnju upućen Savetu i iskazala spremnost i raspoloženost Saveta da se stavi na raspolaganje ministarstvima kako bi se regulativa jasnije definisala u pravcu zelenog i održivog (npr. podzakonskim aktima). Složila se sa konstatacijom da je energija broj jedan trenutno za našu državu, ali da svet ima mnogo ozbiljniji i širi pristup u kome koncept zelene i održive gradnje vidi kao NOVI NORMAL, kao i neophodnost našeg uključivanja u te tokove; ne samo iz razloga što smo se obavezali otvaranjem poglavlja 27, ugovorom sa Energetskom zajednicom ili prihvatanjem Pariskog sporazuma, već i zbog društvene odgovornosti prema nama samima i onome što ćemo ostaviti iza sebe; Još jednom je naglasila da zelena gradnja nije neka velika nepoznanica, već samo drugačija percepcija i pristup; da to što smo mali nije opravdanje, jer koliko god mali uticaj bio “zrno po zrno” naraste, a time i svaki pozitivan pomak jednog momenta postane efikasan. Naglasivši još jednom trećinski uticaj građevinskog sektora, pozvala je resorna mnistarstva (građevine, energetike i ekologije) da prepoznaju pozitivne korake onih koji se upuštaju u primenu elemenata zelene gradnje (u ovom slučaju to su oni koji sertifikuju objekte) i da ih podrže u nekom obliku benefita koje bi im ponudili, kako bi tom podrškom motivisali i druge da krenu tim pravcem, što bi se sigurno pozitivno odrazilo i na ekonomiju, na našu životnu sredinu, a efiektivnije bi smo ispunili i obaveze.

Na kraju, u vidu sumiranja okruglog stola, izvučeni su zaključci:

– da je zelena gradnja u svetu postala novi normal, a da se kod nas za sada ona prepoznaje u obliku koji se javlja kroz sertifikaciju zgrada,

– da se za sertifikaciju kod nas može reći da je trend, ali da ima efekat koji pokreće tržište u pravcu zelene-održive gradnje,

– da donosioci odluka treba da podstaknu zelenu gradnju tako što će omogućiti neki vid benefita onima koji je implementiraju,

– da regulativa zelenog i održivog mora biti jasnije-konkretnije definisana i da mora biti obavezujuća,

– da je širenje sveti o održivoj zelenoj gradnji, edukacija javnosti i struke ključna,

– da svi moraju biti uključeni u zajedničkom poslu; i država (donosioci odluka, ministarstva) i biznis i organizacije poput naše sa svojim nezavisnim i neprofitnim delovanjem.