Od pristupačnog stanovanja i obnove velikog obima do razvoja veština i cirkularne gradnje, Evropa se suočava sa složenim skupom međusobno povezanih izazova koji zahtevaju usaglašeno delovanje. Sastanak Evropske regionalne mreže (ERN), održan 29. i 30. septembra u Hagu, u organizaciji kolega iz Holandskog saveta zelene gradnje, pružio je platformu za razmatranje ovih zajedničkih izazova i prepoznavanje mogućnosti za zajedničko delovanje.
Bez obzira na to što svaka zemlja ima sopstvenu perspektivu i prioritete, diskusije tokom sastanka ukazale su na snagu evropske mreže i zajedničku posvećenost ubrzavanju tranzicije ka održivoj izgrađenoj sredini kroz dublju saradnju, usklađivanje i zajedničku evropsku viziju.
Ovim putem želimo da podelom članka o pet ključnih uvida sa sastanka pružimo uvid u rad Evropske regionalne mreže i istaknemo značaj Svetskog saveta zelene gradnje (WorldGBC), globalne mreže čiji smo član, zajedno sa više od 85 saveta za zelenu gradnju širom sveta.
Pet ključnih uvida
-
Jedna mreža, jedna zajednička ambicija
Iako se nacionalni prioriteti mogu razlikovati, mnogi od osnovnih izazova zajednički su širom Evrope. Evropska regionalna mreža (ERN) pruža platformu za razmenu znanja, usklađivanje zajedničkih prioriteta i pretvaranje stečenih iskustava u praktična rešenja koja mogu koristiti i drugima, čime se ostvaruje veći uticaj i na nacionalnom i na evropskom nivou.
„Vrednost Evropske regionalne mreže leži u saradnji“, rekao je Žil Vanvolsem, generalni direktor Belgijskog saveta zelene gradnje. „Razmena iskustava i izazova pomaže nam da učimo jedni od drugih i da kao mreža brže napredujemo. Usklađivanje oko najvažnijih tema pomaže nam da ojačamo naš zajednički uticaj širom Evrope.“
Ova zajednička svrha postaje sve važnija dok se Evropa suočava sa međusobno povezanim izazovima u oblastima stanovanja, klimatske otpornosti, energetske sigurnosti i pristupačnosti. Snažnija evropska saradnja može pomoći zemljama da odgovore na ove izazove, uz istovremeno podsticanje većeg stepena usklađenosti između tržišta. Kako Vanvolsem kaže: „Različite zemlje, različiti izazovi, ali svi smo deo istog tima.“
-
Od politika do primene u praksi
Drugi ključni zaključak bila je potreba da se sa ambicija pređe na sprovođenje. Obnova, elektrifikacija i obnovljivi izvori energije sve više se prepoznaju kao strateški prioriteti širom Evrope. Ove mere mogu smanjiti emisije, poboljšati komfor i ojačati energetsku nezavisnost Evrope, ali njihovo efikasno sprovođenje zahteva usklađeno delovanje politika, finansiranja i tržišta.
Prema rečima Majlsa Roulanda, menadžera za evropske politike u Svetskom savetu zelene gradnje, lokalni saveti zelene gradnje imaju važnu ulogu u pružanju podrške tržištu u procesu razumevanju i primeni novih propisa. „Koordinisaniji evropski pristup pomoći će u usklađivanju napora, obezbediti veću izvesnost na tržištu i povećati uticaj“, rekao je. Rouland je istakao značaj praktičnih smernica i konkretnih primera koji mogu podržati sprovođenje Direktive o energetskim svojstvima zgrada (EPBD). Prevođenjem složenih propisa u jasne i konkretne aktivnosti, saveti zelene gradnju mogu pomoći u prevazilaženju jaza između politika i njihove primene u praksi.
Javne nabavke su takođe prepoznate kao snažan pokretač promena. Svojim odlukama o nabavkama, javni sektor može doprineti ubrzanju potražnje za održivim zgradama, obnovom i cirkularnim rešenjima.
-
Izgradnja zajedničke agende za cirkularnost
Cirkularnost se izdvojila kao još jedna oblast u kojoj bi veća usklađenost na evropskom nivou mogla doneti značajnu dodatnu vrednost. Učesnici su razgovarali o tome kako saveti zelene gradnje mogu da pomognu da se novi propisi u oblasti cirkularne gradnje pretoče u praktične smernice, uporedive metodologije i rešenja spremna za primenu na tržištu. Istovremeno, način sprovođenja treba da uzme u obzir nacionalne okolnosti i uslove na lokalnim tržištima.
„Postoji sve veća potreba za usklađenim pristupom“, rekao je Žil Vanvolsem. „Veća usklađenost okvira, definicija i ambicija doprineće doslednosti i ubrzati napredak na različitim tržištima.“ Za Simonu Kalvodu, izvršnu direktorku Češkog saveta zelene gradnje, snaga mreže leži upravo u povezivanju različitih nacionalnih perspektiva. „Oko dvadeset četiri zemlje donose dvadeset četiri različite perspektive, stvarajući sinergije, deleći rešenja i jačajući zajednički rad na politikama“, rekla je.
-
Tranzicija zasnovana na ljudima
Bez obzira na to što je veliki deo diskusije bio usmeren na politike i regulativu, učesnici su se uzastopno vraćali na jednu ključnu tačku: u središtu tranzicije su, na kraju, ljudi. Širom Evrope, građevinski sektor suočava se sa nedostatkom radne snage, dok potražnja za zelenim i digitalnim veštinama nastavlja da raste. Ostvarivanje održive izgrađene sredine zahtevaće nove veštine, bolje mogućnosti za obuku i razvoj, kao i radnu snagu koja odražava raznolikost društva.
Kalvoda je naglasila da je ovaj izazov zajednički svima na kontinentu: „Širom Evrope, građevinski sektor suočava se sa poteškoćama u privlačenju i zadržavanju kvalifikovanih radnika, iako su oni od ključnog značaja za sprovođenje tranzicije ka održivoj izgrađenoj sredini. To su izazovi sa kojima se suočavamo zajedno“. U razgovoru je razmatrana i potreba da se pokret za održivost proširi izvan svojih tradicionalnih tehničkih osnova.
„Održivost je tradicionalno bila vođena tehničkim i inženjerskim perspektivama“, rekao je dr Jožef Kološa iz Mađarskog saveta zelene gradnje. „Da bi se tranzicija ubrzala, potrebno je da se promeni sama DNK sistema. To ne obuhvata samo tehnologiju, već i strukture finansiranja, poslovne modele i procese donošenja odluka.“
-
Jačanje mreže
Osim pojedinačnih tema, na ovom sastanku je otvoreno i šire pitanje: kako Evropska regionalna mreža može povećati svoj zajednički uticaj? Učesnici su razgovarali o značaju jasnije zajedničke vizije, fokusiranih prioriteta i veće jasnoće u pogledu uloga, odgovornosti i resursa. Istovremeno, veliki diverzitet mreže prepoznat je kao jedna od njenih najvećih prednosti.
Kako je primetio Anti Ruska, direktor Saveta zelene gradnje Finske: „Lepota Evropske regionalne mreže leži u njenoj raznovrsnosti. Povezivanje perspektiva različitih zemalja omogućava nam da upoređujemo različite pristupe, učimo jedni od drugih i stvaramo sinergije na više nivoa.“
Diskusije u Hagu poslale su jasnu poruku: mnogi izazovi sa kojima se suočava izgrađena sredina u Evropi prevazilaze nacionalne granice. Za njihovo rešavanje potrebno je da zemlje i saveti zelene gradnje razmenjuju znanja, pretvaraju evropske ambicije u konkretno delovanje i usklađuju svoje delovanje tamo gde zajednički pristup može ostvariti najveći uticaj.
Za novosti, dešavanja, događaje i resurse koje Savet organizuje i deli, pratite naš sajt i društvene mreže – @serbiagbc.
Za pitanja, informacije ili pristupanje u članstvo Saveta, pišite nam na info@serbiagbc.rs.